Studentski protesti u Srbiji: uvjeti studiranja i mogućnosti politike

Početak nove akademske godine u Srbiji obilježava mobilizacija studenata. Kombinacija nedavnih promjena Zakona o visokom obrazovanju i sve teže socijalne situacije dala je povod artikulaciji studentskih zahtjeva. Iako minimalni u dosegu, zadiru u ključna politička pitanja funkcioniranja sustava visokog obrazovanja.

Ove jeseni je, bez mnogo medijske pažnje, u Skupštini Srbije usvojen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Neke promene u načinu rada fakulteta u Srbiji jesu posledica ovih izmena, no većinom se ipak radi o promenama kozmetičke prirode. Najbitnija novina je smanjenje minimalnog broja ispitnih rokova sa 6 na 4. Iako je ostavljena mogućnost da fakulteti organizuju dodatne ispitne rokove, ovo nije obaveza. Pored pomenutih, i mnogih drugih suštinski nebitnih promena, član zakona koji je izmenjen pre nekoliko godina, od ove jeseni postaje problem. Reč je o Članu 124 koji navodi da studenti upisani 2010. godine i kasnije, nemaju prava na petu godinu na budžetu.

Jedna akademska godina nosi 60 ESPB bodova. Osnovne akademske studije traju 4 godine i ukupno nose 240 bodova. Ostvarivanje 48 bodova je zakonski uslov za upis naredne godine na budžet. Uslov od 48 bodova koji važi već godinama, znači da studentima ostaje 12 bodova koji se prenose u naredne godine studija, što kada se sabere ostavlja 48 bodova za petu godinu. Pravilo koje je važilo za generacije upisane do 2010.

Rupa u zakonu dozvoljava prvoj generaciji bolonjaca da upišu još jednu godinu, ali za to moraju da pišu molbu fakultetu čiji su studenti. To u krajnjoj instanci omogućava fakultetima da te molbe prihvataju, ali da tu “uslugu” papreno naplate, iako im troškovi praktično ne rastu

je da ako student da uslov za četvrtu godinu, automatski ima i petu godinu na budžetu. Ideja je bila da postoji tranzicioni period u kojem će se uslov za budžet povećavati, a programi usklađivati, tako da generacije upisane 2010. i kasnije mogu da daju 60 bodova godišnje, što bi značilo da nemaju potrebe za petom godinom studija. Do planiranog nikada nije došlo. U međuvremenu se upisalo još 5 generacija koje nemaju pravo na petu godinu, ali imaju sve otežavajuće okolnosti koje su i do sada postojale. Generacija 2010. je prva kojoj je onemogućeno da na petoj godini studija (koja počinje oktobra 2014) bude finansirana iz budžeta. Sa ovim problemom je počelo studentsko nezadovoljstvo. Novi problem je ubrzo uočen, a tiče se studenata kojima 1. oktobra ističe zakonski rok za završetak studija. Radi se o generaciji koja je upisana 2006. godine, što je bila prva bolonjska generacija u Srbiji – generacija pokusnih kunića. Istovremeno je studentima pred-bolonjcima (upisanima do 2005.) produžen rok za završetak studija. Pored svega toga, rupa u zakonu dozvoljava prvoj generaciji bolonjaca da upišu još jednu godinu, ali za to moraju da pišu molbu fakultetu čiji su studenti. To u krajnjoj instanci omogućava fakultetima da te molbe prihvataju, ali da tu “uslugu” papreno naplate, iako im troškovi praktično ne rastu.

Studentski zahtjevi u socijalnom kontekstu

Bitno je uzeti u obzir širi kontekst u kojem se sve ovo dešava. Najnoviji paket mera štednje je obelodanjen sredinom septembra tekuće godine. Plate u javnom sektoru, u kome radi najveći deo ukupnog broja zaposlenih, su smanjene od 10% do 16%, penzije između 3% i 16%. Smanjene su subvencije, a “višak zaposlenih” u javnom sektoru će biti otpušten. Treba dodati da iako zvanična statistika kaže da je stopa nezaposlenosti na nivou od 30%, realno stanje je znatno lošije. Štaviše, opravdano je očekivati masovne proteste, jer je nezadovoljstvo već počelo da se ispoljava. Mere štednje su smanjile prihode kako upravama fakulteta i profesorima, tako i studentima i njihovim porodicama (kroz smanjivanje plata i stipendija). Fakulteti u ovakvoj situaciji moraju da povećaju sopstvene izvore finansija, a to čine preko džepa studenata i njihovih porodica na dva načina.

Prvi je povećavanje cene prijavljivanja ispita. Drugi je odluka fakulteta da počne da naplaćuje svaki bod koji studenti prijave preko 60 bodova za narednu akademsku godinu, što ranije nije bila praksa. Ovo važi i za budžetske studente. Zakon po tom pitanju ostavlja fakultetima širok manevarski prostor time što prijavljivanje više od 60 bodova mogu da naplate, i ne moraju. Iako je Uprava Filozofskog fakulteta promenila uslove studiranja, nije našla za shodno da studente o tome obavesti. Informacija je do studenata došla zahvaljujući obaveštenju koje je na oglasne table okačio anonimni student krajem avgusta. U obaveštenju se poziva na pomenuti Član 124 Zakona o visokom obrazovanju.

Ubrzo studenti počinju da se samoorganizuju sa ciljem da okupe što širi front protiv ovakvih odluka uprave. Za razliku od blokade tokom 2011. kada su studenti Filozofskog fakulteta bili podeljeni na one koji su podržavali blokadu i one koji su organizovali proteste protiv blokade, danas takva podela ne postoji. Preko društvenih mreža studenti su organizovali plenume na kojima su učestvovali i članovi studentskog parlamenta. Ovo je prvi put da članovi studentskog parlamenta podržavaju inicijativu direktno-demokratskog organizovanja studenata. Pri jednoj od poseta nekolicine studenata Dekanatu, sa ciljem da sa dekanom razgovaraju o svojim problemima, naišli su na prepreku. Dekan je odbijao da razgovara sa njima uz izgovor da može da razgovara samo sa legitimnim studentskim predstavnicima. Kada su studenti ponudili dekanu da razgovara sa članom studentskog parlamenta, dekan je i taj predlog odbio. Ovog puta je rekao studentima da su članovi parlamenta “delegitimisani”, iako ne postoji

Za razliku od blokade tokom 2011. kada su studenti Filozofskog fakulteta bili podeljeni na one koji su podržavali blokadu i one koji su organizovali proteste protiv blokade, danas takva podela ne postoji. Preko društvenih mreža studenti su organizovali plenume na kojima su učestvovali i članovi studentskog parlamenta

nikakav pravni osnov za to.

Prvobitni zahtevi studenata su bili da se ne naplaćuje prijavljivanje preko 60 bodova, da se omogući prijavljivanje preko 70 bodova, omogućavanje pete godine na budžetu, ako je student bio na budžetu tokom četvrte godine studija i da prva prijava ispita za polaganje bude besplatna, a svaka naredna 100 dinara, za razliku od 470 (oko 4 evra) koliko je trenutno. Ovim zahtevima je dodat još jedan – da se studentima koji su upisali fakultet 2006. omogući da upišu narednu godinu. Iako svesni da neke zahteve Fakultet ne može da ispuni jer su pitanje zakona, studenti su pozvali Upravu Fakulteta da ih podrži u rešavanju tog pitanja u državnom parlamentu. Iz pomenutog se može videti i da je protest pre svega socijalne prirode, a zahtevi minimalni.

Pored studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu, uskoro su počeli da se organizuju i studenti drugih fakulteta širom Srbije. Među prvima su to bili studentkinje i studenti Univerziteta u Nišu, a zatim i Filološkog i drugih fakulteta i viših škola u Beogradu. Na Ekonomskom fakultetu je po prvi put najavljen javni plenum na kojem studenti žele da artikulišu svoje zahteve od kojih su neki usko vezani za Ekonomski fakultet, a neki su opšti.

Društvene mreže su se pokazale kao vredan resurs za povezivanje studenata različitih fakulteta, organizaciju protesta i artikulisanje kako partikularnih tako i univerzalnih zahteva. Na Facebook-u su organizovani event-ovi u vidu plenuma i sastanaka radnih grupa koje su studenti formirali radi podele posla. Pored pomenutog, ovakav način komunikacije je omogućio da razmena informacija i ideja bude konstantna, da se u diskusijama pripreme sva pitanja, predlozi i nedoumice za sastanke i plenume.

Koraci ka samoorganiziranju i pokušaji instrumentalizacije

Resorni ministar, komentarišući studentske zahteve, konstatuje da je problem u nedostatku konkurencije među fakultetima. Istovremeno ministar kudi studente što uopšte govore o smanjenom finansiranju, dok preporučuje liberalizaciju visokog školstva. Član 52 stav 8, koji je uveden izmenama pomenutog Zakona, omogućava lakše osnivanje privatnih visokoškolskih ustanova. Ministar poboljšanje kvaliteta obrazovanja očigledno vidi u stvaranju privatnog visokog školstva, koje bi školovalo iste kadrove kao i državni univerziteti, te bi time “podstaklo” konkurenciju i poboljšanje kvaliteta. Problem je u tome što je samim ulaskom u bolonjski sistem uvedena konkurencija jer sada državni univerziteti moraju da se takmiče sa evropskim univerzitetima. Istovremeno su ulaganja u istraživanja u svetu porasla, dok u Srbiji strani investitori eksploatišu radnu snagu školovanu o državnom trošku, dok država štedi na obrazovanju i nauci. Upravo ovo vodi daljoj nekonkurentnosti državnih fakulteta.

Samoorganizovani studenti nekoliko fakulteta, početkom oktobra zakazali su veliki zajednički protest za 15. oktobar. Okolnost koja je bacila senku sumnje na studentske proteste je ponuda jedne opozicione

Pretpostavka da opozicija ima interes da iskoristi studentsko nezadovoljstvo je utemeljena na osnovu istorijskog iskustva. Dovoljno je pomenuti da je sadašnja opozicija, tokom 1996. i 1997. koristila studentske proteste za svoje potrebe. Ali ne treba zaboraviti da je i partija koja je sada na vlasti, Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, takođe pokušavala da iskoristi studentsko nezadovoljstvo tokom 2011.

političke partije za saradnju. Učesniku studentskih protesta iz Niša je, prema njegovom svedočenju, stigao poziv od anonimnog poslanika “člana parlamentarne opozicione stranke” sa predlogom da se studentski zahtevi preko te partije stave u skupštinsku proceduru. Oglasio se i SKONUS (Studentska konferencija univerziteta Srbije; najviše studentsko predstavničko telo u Srbiji), takođe preko Facebook-a. SKONUS je takođe organizovao zajednički protest ali 7. oktobra, i to u svim univerzitetskim gradovima Srbije simultano. Ovaj rascep je otvorio mnoga pitanja u vezi sa protestima. Politička pozadina određenih struja unutar studentskog tela je konačno postala jasna kada je na Facebook stranici pod imenom Ujedinjena opozicija Srbije, osvanuo poziv na protest 7. oktobra ispred zgrade Vlade. Iako situacija još uvek nije iskristalisana, ako se ispostavi da studente podržava opozicija, to će biti upravo one partije koje su bile na vlasti kada je ovakav sistem uveden. Pretpostavka da opozicija ima interes da iskoristi studentsko nezadovoljstvo je utemeljena na osnovu istorijskog iskustva. Dovoljno je pomenuti da je sadašnja opozicija, tokom 1996. i 1997. koristila studentske proteste za svoje potrebe. Ali ne treba zaboraviti da je i partija koja je sada na vlasti, Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, takođe pokušavala da iskoristi studentsko nezadovoljstvo tokom 2011.

Videvši da su studenti počeli da se samoorganizuju, SKONUS pokušava da organizaciju i koordinaciju fakulteta preuzme u svoje ruke, pod izgovorom da su oni legitimni predstavnici studenata. Pretpostavka je da je uloga ove i sličnih organizacija pre svega takva da studentske interese predstave kao interese političkih partija kojima njihovi članovi pripadaju. Problem predstavlja to što onda međupartijski sukobi nužno vode sukobima unutar studentskog tela i sukob oko suštinski zajedničkih problema. Iako su samoorganizovani studenti nekoliko fakulteta odbacili saradnju sa SKONUS-om (ali i nekim drugim organizacijama), članovi ovog tela su išli na pregovore sa ministrom. Na pregovorima je dogovoreno da se omogući peta godina studija, pet ispitnih rokova i još jedna godina za generaciju 2006. U međuvremenu je 9. oktobra blokiran Filozofski fakultet. Takođe je najavljena blokada Fakulteta političkih nauka. Već 10. oktobra je počeo alternativni program na Filozofskom sa projekcijom filma Zemlja znanja i tribinom na kojoj je pored studentkinje prodekana Milice Milašinović, učestvovao i docent dr. Jovo Bakić koji je javno podržao samoorganizovane studente. Blokada Filozofskog će se nastaviti bez obzira na dogovor SKONUSA i Ministarstva zbog toga što i dalje ostaju nerešena interna pitanja na Filozofskom. Uprava je ponudila da se 13. oktobra održe pregovori. Kako će se to završiti, u ovom momentu, ne može se sa sigurnošću reći.

Kada se sve ovo ima u vidu, jasno je da su zahtevi studenata direktno povezani sa opštim stanjem u zemlji. Studenti u krajnjoj instanci traže da se smanji opterećenje njihovih već preopterećenih porodičnih bužeta. Ključne stvari koje bi studenti trebalo da prepoznaju je da su rešenja koja vlast nudi zapravo ili uzroci problema ili kratkoročna rešenja, a često i jedno i drugo. Druga bitna stvar je da političke partije koriste studente za ostvarivanje sopstvenih interesa. Činjenica da su studenti počeli da se samoorganizuju i odbijaju saradnju sa sumnjivim klikama, te da to nije fenomen koji ostaje u okvirima jednog fakulteta, se može tumačiti kao signal da uskoro može doći do ozbiljnih promena u ulozi studentske populacije u srbijanskom društvu.

Matija Jovanović

Bilten.org – regionalni portal, 13.10.2014.