Univerzijada: izvješće nezavisne studentske inicijative “Drugačiji Univerzitet je Moguć!” (Beograd)
Povodom Univerzijade, potpredsednik Vlade i predsednik OK Univerzijade, Božidar Đelić, izjavio je:
U doba velike ekonomske krize, kada su veće i bogatije države otkazivale mnogo manja takmičenja, proradili su srpski inat, snalažljivost i brzina u rešavanju problema. Otkada smo u oktobru preuzeli organizaciju Univerzijade sve je rađeno transparentno, bez skandala.
Kako je izgledao, i čiji je zapravo taj “srpski inat, snalažljivost i brzina u rešavanju problema”?
Ako se pod “srpskim” ovde misli na građane Srbije, moramo ispraviti gospodina Đelića. Građani Srbije su u ovom inaćenju, snalažljivosti i brzini organizatora Univerzijade izvukli deblji kraj.
Za potrebe organizovanja ovog “najvećeg svetskog studentskog sportskog takmičenja” deo domaćih studenata je iseljen iz Studentskog grada. Uprkos obećanju Đelića da će svim iseljenim studentima biti obezbeđen alternativni smeštaj, organizatori Univerzijade nisu pokazali ni najmanju spremnost da taj problem i reše. Organizatori Univerzijade pokazali su do koje mere su licemerni i perfidni kada su u poslednjem trenutku doneli odluku da iseljavanje studenata iz Studentskog grada ipak nije potrebno, nakon što je većina studenata kojima je iseljenje bilo predviđeno, već napustilo dom!
Sa istovremenim urušavanjem fakultetskog obrazovanja i enormnom eskalacijom školarina, iz državnog budžeta izdvojeno je 4,2 milijarde dinara za organizovanje međunarodne “studentske” fešte, dok je za celokupno obrazovanje na svim nivoima predviđeno izdvajanje svega 1,2 milijardi dinara. Ovim postaje očigledno da je besplatno obrazovanje stvar političke volje pojedinaca u vlasti, a ne pitanje (ne)mogućnosti.
Dok su studenti iseljeni iz studentskog doma, stanovnici romskog naselja u bloku 67 doživeli su da im domovi prvo budu porušeni, a zatim i ograđeni žicom, pod izgovorom “bezbednosti učesnika Univerzijade”. Ovo je bilo praćeno rasističkim izjavama gradonačelnika Dragana Đilasa koji je okarakterisao Rome iz naselja kao “nekoliko desetina građana Beograda koji drže kao taoce ostatak grada”.
Smatramo da, u trenutku kada su, pod izgovorom ekonomske krize, mnogi slojevi stanovništva dovedeni u, blago rečeno, nezavidnu poziciju, od kojih su neki i na ivici egzistencije, potez organizovanja Univerzijade samo pokazuje neodgovornost, bahatost i potpunu nezainteresovanost vlasti za rešavanje socijalnih problema svojih građana, a takođe i spremnost da se ti problemi i zaoštre. Svi javni skupovi tokom održavanja Univerzijade su zabranjeni. Suspendovanje osnovnih demokratskih prava građana u trenutku kad se vlastima ukaže prilika za ubiranje profita samo ukazuje na to kakvu “čast” održavanje Univerzijade može predstavljati za većinu stanovništva. Da parafraziramo Đilasa, nalazimo se u situaciji gde državne vlasti, u sprezi sa krupnim kapitalom, drže građane Srbije kao taoce obezbeđujući sebi profit.
Kao studenti, koji i sami trpe posledice organizovanja Univerzijade, izražavamo solidarnost sa svim slojevima stanovništva prema kojima organizatori Univerzijade i gradske vlasti nisu pokazali obzira prilikom organizovanja ove manifestacije, i pozivamo i sve ostale građane da izraze svoj protest protiv Univerzijade.
Drugačiji Univerzitet je Moguć
www.studentizastudente.net
Mere koje su preduzete u vezi sa romskim naseljem u Bloku 67 na Novom Beogradu, uoči održavanja Univerzijade u Beogradu, ne samo da su moralno neodgovorne, nego predstavljaju grubo kršenje člana 25 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, odredaba Preporuka Komiteta Ministara Saveta Evrope Rec (2005)4 i odredaba Preporuke 1557 (2002) Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope.
Način na koji je romsko stanovništvo iz ovog naselja tretirano (ograđeno kao u kavezu) je ponižavajuće za celokupnu zajednicu Roma u Srbiji i pokazuje koliko su nosioci vlasti u Beogradu prema vlastitim stanovnicima ksenofobični.
Ovaj svojevrsni akt segregacije rezultat je neveštog nastojanja da se stvarna slika o životu Beograda izoluje od one ‘’idealne’’ slike Beograda kao regionalne demokratske metropole. Zabluda je misliti da je prostornom segregacijom “nezdravog tkiva grada” moguće obezbediti i segregaciju učesnika, medija na Univerzijadi i Evropskih institucija od “nedemokratske slike” o Beogradu.
Nismo sigurni da li ste svesni u kojoj meri će ovakve odluke uticati na pogoršanje imidža celokupne zemlje pred međunarodnim institucijama, i to u ovom osetljivom momentu kada celo društvo treba da uloži ogromne napore za pristup zajednici evropskih naroda. Iskustva zemalja kao što su Češka i Slovačka vezana za pridruživanje Evropskoj uniji nas uče da je upravo pitanje položaja Roma u njima dodatno kočilo ovaj proces. Ne verujemo da je u vremenu kada gradske vlasti bez nadoknade obezbeđuju bogatim privrednicima u zemlji natraktivnije lokacije u Beogradu, nemoguće pronaći alternativni adekvatan smeštaj za najsiromašnije stanovnike grada.
Očekujući Vaše brze i konkretne poteze po ovom pitanju srdačno vas pozdravljamo.
UDRUŽENJE ROMSKIH STUDENATA
