Zvezdane staze kao ultimativna fantazija kapitalističke modernosti
Kao nominalno postkapitalistička utopija, „Zvjezdane staze” reproduciraju temeljne koordinate kapitalističke modernosti: eksproprijaciju, ekspanziju, nacionalnu državu, liberalni individualizam, rasizam i kolonijalni imaginarij. Pretpostavljajući „unapređenje” i kraj historije, budućnost se prikazuje kao nastavak sadašnjosti —liberalna vizura tehno-optimističnog narativa o modernosti. Autorica zaključuje kako kapitalizam neće biti prevladan samo onda kada se ukine eksploatacija, već je jednako nužno prevladati i proizvodni sistem i njegove ne-ekonomske uvjete.
Captain Jean-Luc Picard: This is the 24th century. Material needs no longer exist.
Ralph Offenhouse: Then what’s the challenge?
Captain Jean-Luc Picard: The challenge, Mr. Offenhouse, is to improve yourself. To enrich yourself. Enjoy it.
…
Captain Jean-Luc Picard: A lot has changed in the past three hundred years. People are no longer obsessed with the accumulation of things. We’ve eliminated hunger, want, the need for possessions. We’ve grown out of our infancy.
Ralph Offenhouse: You’ve got it all wrong. It has never been about possessions. It’s about power.
Captain Jean-Luc Picard: Power to do what?
Ralph Offenhouse: To control your life, your destiny.
Captain Jean-Luc Picard: That kind of control is an illusion.
Ralph Offenhouse: Really? I’m here, aren’t I? I should be dead, but I’m not.
Kultna razmena između kapetana Picarda i Ralpha Offenhousea, preduzetnika iz 20. veka kog je posada broda Enterprise-D slučajno pronašla u dubinama svemira i oživela iz suspendovane animacije („The Neutral Zone‟, The Next Generation) verno ilustruje modernističko obećanje srećne (uvek bolje) budućnosti koju donosi „progres‟. U ovoj budućnosti materijalna nužda „više ne postoji“, kako nas informiše Picard, ali se svejedno teži daljem „unapređenju“. Picard još tvrdi da je zadovoljenje materijalnih potreba praktično dokinulo „volju za moć“, pa tako i odnose moći i političku borbu, što Offenhouse, sveže probuđen iz naše kapitalističke sadašnjosti, cinično odbacuje kao notornu glupost. Njihov razgovor upućuje na dve ključne premise univerzuma Zvezdanih staza, ujedno i dve glavne odlike kapitalističke modernosti: materijalno obilje kao rezultat stalnog unapređenja (proizvodnih snaga, produktivnosti), s jedne strane, i „kraj istorije“, odnosno naturalizaciju modernističkih diskurzivnih kategorija i formi društvenosti koje u liberalnoj demokratiji vide vrhunac ljudskog razvoja, dosezanje najracionalnijeg i najskladnijeg, a time i konačnog društvenog uređenja, s druge strane.
Unapređenje
Ako funkcija naučne fantastike nije da „nam prikaže slike budućnosti‟, kako je to tvrdio Frederic Jameson, „već radije da defamilijarizuje i restruktuira iskustvo naše sopstvene sadašnjosti‟1Jameson, Frederic (2005) Archaeologies of the Future – The desire called utopia and other science fiction. Verso. (p. 286), Zvezdane staze su nesumnjivo postigle efekat „ostranjenja“ oslikavajući univerzum u kome ljudski rad nije na prodaju. Poslovi i dalje postoje, ali nisu plaćeni. Ukidanjem ključnih kapitalističkih institucija – sigurnog nadničnog rada i barem delimično tržišta i profitno orijentisane proizvodnje (ali ne i privatnog vlasništva2Brat kapetana Picarda upravlja raskošnim porodičnim vinogradarskim imanjem (Château Picard), a otac kapetana Sisca je vlasnik restorana i njegov glavni kuvar. Za obojicu je karakteristično da odbijaju da koriste replikator, što upućuju na zaključak da žive od svoje privatne svojine. ) − Zvezdane staze su predočile svet u kome je društvena reprodukcija ostvarena na ne-kapitalistički način. Međutim, „glad, nužda, potreba za posedovanjem“ su ukinuti pomoću „unapređenja“, poriva koji je inherentan jedino kapitalizmu.
Pažljivije čitanje „unapređenja“ (improvement), koje Picard navodi kao Federacijin raison d’etre, i koje čini središnju, tobože ne-kapitalističku premisu franšize, kapitalističku orijentaciju otkriva već u samom jeziku. Kako ističe Ellen Meiksins Wood, engleska reč improve (unaprediti), originalno nije značila samo „poboljšati‟, improver (kovanica staro-francuskog en – u i pros, preu – profit, doslovno „uprofititi“), već „se nedvojbeno odnosila na povećanje produktivnosti i profitabilnosti zemljišta, naročito u smislu njegovog ograđivanja ili uklanjanja otpada‟3 Meiksins Wood, Ellen (2002) The origin of Capitalism. Verso (p. 106). Unapređenje je, pored usavršavanja poljoprivrednih tehnika i metoda, od starta podrazumevalo i uvođenje novih oblika svojine i eliminaciju starih praksi i običaja, posebno prava na zajedničko korišćenje zemlje koje je ometalo njenu najproduktivniju upotrebu. Iako je reč vremenom zadobila šire značenje koje poznajemo danas, njena izvorna vezanost za monetarni profit (na našem jeziku „unapređenje“ takođe evocira kapitalističku produktivnost) upućuje da su ograđivanje (enclosure, uvođenje privatnog vlasništva, „uprofićenje“) i unapređenje istorijski neodvojivi procesi.
Naglasak na unapređenju kao osnovnom ideološkom stubu Federacije takođe implicira determinizam univerzuma Zvezdanih staza odnosno njegovu privrženost linearnom, teleološkom razumevanju istorije i klasičnoj (liberalnoj) definiciji napretka (progresa). Istorija napreduje kroz faze, od manje produktivnih ka produktivnijim načinima proizvodnje, kao prema nekakvom univerzalnom zakonu prirode. Time se proizvodni odnosi i klase smeštaju u širi, transistorijski okvir tehnološkog razvoja, nužno implicirajući neki oblik tehnološkog determinizma. (Tehnološki) determinizam u oči upada u mnogobrojnim zapletima u kojima brodovi Zvezdane flote istražuju civilizacije koje (još uvek) nisu razvile warp pogon. One se, po pravilu, nalaze na nekom stupnju razvoja kroz koje je čovečanstvo već prošlo i ostavilo ga za sobom. Čak i kada nalete na ljudske kolonije koje su odustale od logike progresa i vratile se nekom „prethodnom“, jednostavnijem i „primitivnijem“ načinu života, ispostavlja se da su ovakvi poreci silom nametnuti i nepoželjni u poređenju sa blagodetima Federacije. I u slučaju susreta sa superiornijim bićima, njihova naprednost se razume isključivo u smislu proizvodnih snaga: oni putuju brže od warpa, kreću se kroz vreme ili su besmrtni, odbacili su tela i postoje u formi čiste energije i slično.
S druge strane, ne-utopijski rivali Federacije su na manje-više jednakom stupnju tehnološkog razvoja kao i ona. Oni su samostalno razvili warp pogon i tako prekoračili prag napretka koji omogućava prelazak u sledeću fazu i produktivniji način proizvodnje: putovanje među zvezdama, garant beskonačne eksploatacije. Oni poseduju i druge ključne tehnologije koje se, poput warpa, zamišljaju kao „prirodni“ ishod tehnoloških inovacija u celom svemiru: replikator, stroj koji rekonstituiše materiju i pretvara je u energiju da bi je potom rematerijalizovao kao hranu, lekove ili rezervne delove time obezbeđujući materijalno obilje, transporter, uređaj koji po istom principu teleportuje ljude i stvari, kao i univerzalni prevoditelj pomoću koga se sve vrste u svemiru sporazumevaju. Unapređenje ide u paru sa ekspanzijom, za njega su potrebni resursi. Warp pogon radi na mineral dilitijum, pa su ekstrakcija i eksploatacija neophodne. Federacija se širi i raste, tragajući za novim znanjima, novim zalihama resursa i novim načinima za njihovu ekstrakciju, progresivno uključujući svemir u svoju uticajnu sferu i sistem „unapređenja“ za sopstvene potrebe. Njeno širenje je mirno, a dominacija benevolentna, jer se radi o prikazu u kojem u svemiru ima svega na izvolte (nema materijalnih granica). Međutim, Federacija neće dozvoliti da neko ugrozi ono što je ona već ogradila kao svoje. Ona svoju dominaciju obezbeđuje u prostoru i u vremenu.
Federacija budućnosti je naprednije društvo koje je razvilo tehnologiju za kretanje kroz vreme, a koju koristi isključivo da bi očuvala timeline, jedini ispravan tok istorije, odnosno sprečila stvaranje drugačije prošlosti-sadašnjosti-budućnosti. Do lomova timelinea dolazi ili greškom, kao kada brod kapetanice Janeway susretne oficira Federacije koji je doputovao iz 29. veka u pokušaju da spreči katastrofu na Zemlji tog vremena („Future’s End”, Voyager) ili je predmet otvorenog sukoba među vrstama, kao kada agent Daniels iz 31. veka mobiliše kapetana Archera i posadu broda Enterprise NX-01 za borbu u temporalnom ratu („Storm Front“, Enterprise). U drugom slučaju, budućnost Federacije je turobna: bezakonje i pustoš uzrokovani naglim zaustavljanjem progresa, kakva je slika 32. veka u koju upadne Discovery, slika vremena u kom su svi warp motori najednom prestali da rade što je dovelo do raspada Federacije. Jedini način da se univerzum vrati na put utopije, da se Federacija okupi, a u njenim granicama zavladaju sloga, obilje i pravda, jeste da warp motor ponovo startuje, a sa njim i sam progres. To će se postići onako kako paradigma progresa diktira – eksploatacijom – „otkrivanjem“ skrivene zalihe dilitijuma, i to ni manje ni više nego čitave planete sačinjene od ovog dragocenog minerala („Su-Kal“, Discovery).
Mehaničko smenjivanje istorijskih etapa, teleološki upućenih ka sve naprednijim načinima proizvodnje, univerzalizuje i naturalizuju specifično kapitalističku potrebu da unapređuje (čini produktivnijim, isplativijim), time zanemarujući središnji uvid istorijskog materijalizma da svaki način proizvodnje ima svoju zasebnu logiku i ustrojstvo, da svaki proizilazi iz istorijski-specifičnih i kontingentnih društvenih okolnosti. Zvezdane staze ne adresiraju pitanje istorije, nego ga izbegavaju pretpostavljajući da zametak svakog načina proizvodnje postoji oduvek, da su oni predeterminisani, a da istorija napreduje procesom eliminacije, onda kada se za to ukažu povoljni uslovi. Po pravilu „takve predstave invociraju neki deus ex machina, neki spoljni faktor da objasne proces kojim su se ove recesivne ili embrionske predispozicije ostvarile u svojoj punoći“4 Meiksins Wood, Ellen. 1995. Democracy against Capitalism – Renewing Historical Materialism. Cambridge University Press (p. 114). Upravo to se i dešava u svetu Zvezdanih staza. Odlučujući događaji koji Zemlju upućuju u pravcu utopije su izum warp pogona i posledični dolazak Vulkanaca. Oni naprosto eliminišu postojeće istorijske okolnosti na Zemlji: široko rasprostranjeno siromaštvo i segregacija siromašnih 2024. godine („Past Tense“, Deep Space 9), i nuklearni konflikt, odnosno Treći svetski rat vođen od 2026. do 2053. godine. Deset godina kasnije (2063.) kada se Enterprise-D nađe na Zemlje nekoliko sati pre nego što će Zefram Cochrane postati prvi čovek koji je leteo brže od svetlosti, Dianna Troi će mu otkriti značaj njegovog podviga: „Kada shvati da nije samo u univerzumu, čovečanstvo će se ujediniti na način koji niko nije mogao ni da zamisli. Siromaštvo, bolest, rat – nestaće u narednih pedeset godina“ (Star Trek: First Contact).
Fabričke postavke modernosti
Unapređenje omogućava nastanak utopije Federacije i vodi njenom rastu. Warp pogon je primarni alat ekspanzije koji jamči širenje van sopstvenog solarnog sistema, u beskrajna prostranstva svemira. Narativ franšize je zato zaokupljen njenim kretanjem ka spolja, ka granicama, što je istaknuto u slavnom motu to boldly go where no man has gone before („hrabro ići tamo gde niko pre nije išao‟). Naglasak na nezaustavljivoj (mirnodopskoj) ekspanziji u cilju „sopstvenog unapređenja“, kako glasi puni Picardov citat, pored kapitalističkog u sebi nosi i jasne liberalne obrise. Nešto šire gledano, Zvezdane staze projektuju modernistički koloplet socio-političkih i kulturnih diskursa, normi, praksi i institucija u svemir i u budućnost, time ih naturalizujući kao finalni stupanj ideološko-političkog, i okvir ekonomsko-tehnološkog, napretka.
„Sopstveno unapređenje“ koje Picard ističe, upućuje da je ideološka okosnica Federacije bliska postavkama liberalnog individualizma: racionalno delovanje u sopstvenom interesu proizvešće pozitivne društvene efekte. Slavljenje individualnosti do izražaja posebno dolazi u susretima Zvezdane flote sa Borgom. Transformacija Sedme od Devet iz drona u čoveka (da ne kažem ženu) svedoči o superiornosti individualizma, njegovom neumitnom trijumfu; Picardova trauma nakon što je bio Locutus of Borg o nepodnošljivom nasilju kolektiviteta; iskustvo Chakotaya, koji se sprijateljio sa zajednicom bivših Borgova (koja se zove Zadruga) o tobože inherentnoj tendenciji svakog kolektiva da briše i iskorišćava pojedinca („Unity“, Voyager)… I drugi elementi izgradnje sveta reprodukuju tipično liberalne vrednosti, svetonazore i načine razmišljanja: na primer, mit o pojedincu-geniju kakav je Zefram Cochrane, izumitelj warp pogona (posebno je indikativno – i uznemirajuće – navođenje Elona Muska u istom stilu u serijalu Discovery). Brisanje granica između života i posla, pozicioniranje profesionalnog uspeha kao glavnog preduslova za smislen život i lično ispunjenje, kao i kapitalistička radna etika, stalno su prisutne teme. Kapetani/ce nikada ne žele da idu na odmor, i uvek ih se na to mora naterati.
Liberalna perspektiva se gradi na širim, modernističkim temeljima univerzuma. U njegovom centru su čovek/Zemlja/Federacija (sedište Zvezdane flote je u San Francisku, Federacija se nalazi u Alfa kvadrantu), obdareni (racionalnom) sposobnošću i pravom da razdvajaju između samosvesnog (sebi sličnog) života i onog koji to nije, te da se ovim drugim koriste prema sopstvenom nahođenju. Razlika između samosvesnog i nesamosvesnog života direktni je citat modernističke podele na Društvo i Prirodu, i odnosa dominacije uspostavljenog među njima. Dok se samosvestan život izuzima iz poretka (otvorene) dominacije, ostatak se potčinjava i upreže u motor napretka. Pitanje da li je neki entitet „živ“ (u smislu samosvestan) te ga treba sačuvati, mučiće mnogobrojne oficire Zvezdane flote: Data će se boriti za prava robota koji se plaše smrti („The Qaulity of Life“, The Next Generation), a Janeway će dati sve od sebe da pomogne isceljenje nebule koju je Voyager povredio u pokušaju da je rudari, a koja će se ispostaviti kao „samosvesni, elektromagnetni oblik života“ („The Cloud“, Voyager).
Ovo primarno apstrahovanje prirode, njeno pražnjenje od društva (samosvesti), koje je subjekat, i svođenje na objekat (resurs/alat) unapređenja, odnosno „stvaranje Prirodne sredine“ (Environment), prema Jasonu Mooru predstavlja osnovni zahvat modernosti, njenu diskurzivnu kičmu. Osim što je podrazumevalo uobličavanje pratećih dihotomija tzv. kartezijanskog dualizma (telo/um, nagon/ratio, objekat/subjekat, produkcija/reprodukcija, eksploatacija/aproprijacija, privatno/javno, itd), ono je istorijski vodilo formiranju drugih paralelnih apstrakcija: transformaciji ljudi u radnu snagu i zajedničkog dobra u privatnu svojinu („stvaranje Moderne ekonomije“), odnosno personalnog autoriteta feudalnog gospodara u apstraktnu suverenost nacije („stvaranje Moderne države“). 5Moore, Jason W., 2016. “The Rise of Cheap Nature” Sociology Faculty Scholarship. 2.
Međuplanetarni poredak Zvezdanih staza i unutrašnje uređenje Federacije polaze od identičnih pretpostavki. Iako su podaci o političkom sistemu Federacije oskudni, moguće je razaznati da je u pitanju liberalna predstavnička demokratija, sa sudskom, izvršnom i zakonodavnom vlašću, a u kojoj se politički suverenitet uspostavlja na „nacionalnom“ nivou planete/vrste koja delegira predstavnike na „nadnacionalni“ nivo Federacije. Iako se formalno planete smatraju suverenima (United Federation of Planets), one se jednostavno poistovećuju sa vrstama koje ih („originalno“) nastanjuju. Kao i u „stvarno-postojećem“ liberalnom poretku, nacija/vrsta i država/planeta neraskidivo su povezane, a samim tim i nacionalnost i državljanstvo.
Kulturni rasizam
U poretku koji vrste (biološke/kulturne entitete) poistovećuje sa planetama (političkim porecima), „način života“ figurira kao odlučujući marker identiteta i kolektivne (političke) pripadnosti, kao odsudna linija razgraničenja između „nas“ i „njih“. Bez obzira da li su članice Federacije ili ne, sve vrste u Zvezdanim stazama su predstavljene kao monolitne rasne i kulturne zajednice. Njihova zasebna biološka svojstva, telepatija Betazoida, rezervni organi Klingonaca, sposobnost menjanja oblika koju imaju metamorfi ili preburne emocije Vulkanaca, iznedriće kulturne prakse koje su im „urođene“ i od kojih nije pametno odstupati. Čak i kada bioloških objašnjenja za to nema, kulture koje srećemo su strogo homogene i esencijalističke, predisponirane da žive dati način života. Kardasijanci vole „čvrstu ruku“, Romulanci su tajnoviti, Bežoranci spiritualni, Ferengiji pohlepni,6Kapitalizam Ferengija, jedine prominente „kapitalističke‟ vrste/planete u Zvezdanim stazama, objašnjen je kao posledica njihove kulture, izraz pohlepe tipične za njihovu vrstu. Treba primetiti i da su Ferengiji jedina vrsta koja je na putu da bude reformisana pod uticajem Federacije (prava žena, socijalna davanja). a Vulkanci su logičari koji svoje emocije moraju da potiskuju, kako bi sprečili da ih preuzme nasilnost. Pokušaj T’Pol da dozvoli svojim osećanjima da izrone, kada upozna Tolarisa, pripadnika V’tosh ka’tura, „Vulkanaca bez logike“, neizbežno će je dovesti do zaključka da, ukoliko se prepuste osećanjima, Vulkanci zaista ne mogu da kontrolišu svoj bes i nasilne porive („Fusion‟, Enterprise).
Na delu je „esencijalizacija“ i „naturalizacija“ kulture, koje Yasemin Schooman vidi kao dve glavne odlike novog „rasizma bez rasa“.7Navedeno prema Balibar, Etienne (1991): Is there Neo-Racism‟. Etienne Balibar & Immanuel Wallerstein (eds.): Race Nation, Class: Ambiguous Identities. London: Verso Naturalizacija kulture implicira da su kulture homogeni, zatvoreni i nepromenljivi entiteti, a esencijalizacija da svi pripadnici iste kulture nužno dele određene zajedničke osobine. Kultura Klingonaca utemeljena je u kultu ratnika, Klingonci su biološki ratnici. Čak i kada kao takvi nisu odgajani, ne mogu si pomoći. Worf je „pravi‟ Klingonac (ratnik) iako su ga odgojili ljudi, ali njegov sin Alexander nije. Uprkos svom treningu kojem ga je izložio otac, Alexander nije ni zainteresovan ni sposoban da postane ratnik kakvog bi Worf poželeo. Uzalud je sva njegova frustracija i trud, on ima ljudske gene.
Kao i Alexander, drugi „mešani“ protagonisti imaju problem da pomire svoje dvostruko nasleđe. Spock odlučuje da bude Vulkanac odrekavši se svoje ljudske strane, dok B’Elenna čezne da bude čovek u potpunosti, ali je proganja njena klingonska biologija. Ona je ljutita, impulsivna, drska. Kada otkrije da je trudna, B’Elanna će pokušati da izmeni genetski sastav fetusa kako bi sprečila da joj buduća ćerka ima klingonsko čelo („Lineage“ Voyager). Mešovito nasleđe je prokletstvo, nikako blagoslov.
Možda svesni naučnog, biološkog rasizma prethodnih serijala, autori prve epizode serijala Discovery direktno ga adresiraju. „Idealan ishod svake klingonske interakcije je bitka. Oni su neumoljivo ratoborni, sir. To im je urođeno‟, objašnjava Michael Burnham, prva oficirka broda Schenzhou admiralu Andersonu u pokušaju da uveri komandu Zvezdane flote da odobri napad na Klingonce. „Imajući u vidu tvoje poreklo,8Burnham je čovek, ali je odrasla među Vulkancima, kao usvojena ćerka ambasadora Sareka i Amande Grayson, odnosno Spockova sestra. poslednja si osoba od koje bih očekivao rasne argumente‟, komentariše admiral. Burnham ostaje hladna na njegove optužbe: „S poštovanjem‟, odgovara mu, „nije pametno mešati rasu i kulturu.‟ Umesto da ispravi „grehe‟ prethodnih nastavaka, ova razmena izražava transformaciju rasističke ideologije i njeno perpetuiranje u obliku „rasizma bez rasa‟ koji biološki rasizam zamenjuje esencijalizovanom i naturalizovanom kulturom. Kultura je nova biologija, i jednako je konačna, jednako neumitna, jednako važi za sve.
Superiornost i kolonijalizam
Iako donekle ograničena Vrhovnom direktivom koja, evocirajući antikolonijalne borbe iz stvarnog sveta, zabranjuje mešanje u „prirodni“ razvoj vanzemaljskih (pre-warp) vrsta i planeta, Zvezdana flota se ne odriče prava da „otkriva“. U naporu da istraži „čudne nove svetove“ ona premerava, mapira, kategorizuje, i po potrebi zaposeda puste planete, meteore, asteroide, nebule čije resurse isisava ili ih teraformira i kolonizuje. Ova kolonijalna potka Federacije eksplicitno je navedena u serijalu Enterprise, kada prijateljica zastavnika Mayweathera oficire Zvezdane flote poredi sa Kolumbom i Magelanom („Horizon‟, Enterprise).
Praznog svemira je na pretek, a u onom zauzetom (samosvesnom) Federacija nastupa „civilizovano“. Naravno na načine koje je sama propisala kao civilizovane. Prema pretendentima na članstvo je blagonaklona. Ipak, pravila postoje. Oni koji žele da se pridruže Federaciji moraće da budu integrisani u sistem. Budući da je Federacija već najbolja, wanna-be članovi, kakav je Bajor, moraju proći kroz dugoročan proces „stabilizacije i pridruživanja‟ tokom koga se prilagođavaju na standarde Federacije. Nema govora o razmeni, mogućnosti fuzije ili bilo kakvom povratnom uticaju onih koje se integriše. Samorazumljivo je da je organizacija javnog života kako ga je ustrojila Federacija poželjnija od svih ostalih, i stoga superiornija. Isto važi i na nižim razinama. Uprkos činjenici da su se posade Zvezdane flote i Maquis pobunjenika našle zajedno na Voyageru, mogućnost da će na tom osamljenom brodu izgubljenom u Delta kvadrantu nastati neka nova kultura i novi poredak, ne postoji. Maquis moraju da prihvate kod Zvezdane flote, koji je naravno pravedniji, plemenitiji i principijelniji, ili „ujedinjenja“ ne može biti. Nemajući puno izbora, Maquis će ubrzo na to pristati. Kapetanica Janeway će kasnije implicirati da ona ne bi pristala na ujedinjenje po pravilama pobunjenika da su se kojim slučajem našli na njihovom brodu („Parallax“, Voyager).
Na teritoriji Federacije mora se živeti prema njenim propisima, zakonima ali i kulturnim normama. Worf i B’Elanna stalno su pod pritiskom da svoje „klingonstvo‟ drže pod kontrolom. Po receptu stvarno-postojećeg poretka, Federacija razgraničava između privatne i javne sfere, slaveći benigni multikulturalizam privatne sfere koji superiornost javnog „načina života“ ne dovodi u pitanje. Worf može da maše svojim bat’lethom na holodeku koliko god hoće, ali safety (koji sprečava smrtonosni ishod) mora biti uključen, i svakako nije u mogućnosti da svog komandujućeg oficira izazove na duel ukoliko sumnja na njegov kukavičluk, niti da, u skladu sa klingonskom kulturom, ubije svog obeščašćenog brata. Drugost se apsorbuje (integriše) ili se od njega strogo razgraničava. Mirna koegzistencija, obilje i prosvetljenje Federacije završavaju na njenim granicama sa kojih vrebaju agresivne, takmičarske ili na drugi način remetilačke političke i vojne sile. One su predmet mnogobrojnih zapleta kroz serijale: neutralna zona sa Romulancima, demilitarizovana zona sa Kardasijom, stabilna crvotočina između Alfa i Gama kvadranata i odsudna linija odbrane protiv Dominiona.
Za razliku od utopije Federacije, njeni suparnici su uvek predstavljeni kao na ovaj ili onaj način distopijski, iako su, u pojedinim tehnološkim aspektima, čak i „napredniji“ (Klingonci i Romulanci imaju cloaking tehnologiju, Borg koristi transwarp pogon, Osnivači i Q su superiorna bića). Njihov nedostatak međutim nije u dometu unapređenja, budući da se ono razume kao osnovna pokretačka logika celog univerzuma, već u političkoj organizaciji u okviru koje se to unapređenje sprovodi, zbog čega se superiornost Federacije pretpostavlja kao neupitna. Federacija je svetionik (individualne) slobode, njena prava mera. Kardasija je vojna diktatura, Romulus je autoritarna imperija, Klingonci su politički organizovani kroz porodične feudalne klanove, Q kontinuum su omnipotentna bića kojima nedostaje skoro svaka društvenost, a Borg i Dominion totalitarni košmari (Borg odstranjuje svaku individualnosti, oduzimajući osobi čak i sopstvene misli, dok Dominion proizvodi genetski neslobodne vrste, nesposobne za slobodnu volju izvan svog programa).
U Federaciji su svi zadovoljni, a ako nisu postaju otpadnici, o čemu govori sudbina Maquis pobunjenika. Po okončanju rata između Federacije i Kardasije i formiranju „demilitarizovane zone“, nekoliko planeta čiji su stanovnici građani Federacije našlo se na pogrešnoj strani granice. Odbijajući preseljenje na njenu teritoriju, pobunjenici prestaju da uživaju zaštitu Federacije i postaju njeni neprijatelji, nimalo drugačiji od krvožednih suparnika od kojih stalno mora da se brani. Nakon što se odluče na oružani otpor (protiv Kardasije koja teži da ih okupira), Federacija će ih proglasiti teroristima i pustiti niz vodu. Federacija je utelovljenje zdravog razuma, jedinog relevantnog tumača i agensa stvarnosti. Povinovati se njenim odlukama znači povinovati se zdravom razumu, sve drugo je iracionalno, autodestruktivno, budalasto i u konačnici osuđeno na propast. Drugim rečima, ono što izdvaja utopiju Federacije od njenih ne-utopijskih pandana nije to što „akvizicija bogatstva više ne predstavlja njenu pokretačku snagu“, već to što je od njih drugačije politički uređena. Osim Ferengija, akvizicija bogatstva ne motiviše nikoga, Borg teži savršenstvu, Dominion univerzalnom redu, Klingonci časnom životu, a Federacija „otkrivanju“ u cilju sopstvenog unapređenja. Njene modernističke pretpostavke – racionalnost, individualizam, pa i sam progres, u Zvezdanim stazama, kao i u stvarnom svetu prikrivaju neugodna naličja – rasizam, kulturu superiornosti, kolonijalne diskurse i prakse.
Budućnost kao permanenta sadašnjost
Uzimajući kao svoje glavne premise kapitalističke modernosti „unapređenje‟ (kao univerzalni motor istorije i pokretačku silu Federacije) i „kraj istorije‟ (dosezanje konačnog stupnja razvoja u društveno-političkom domenu) – Zvezdane staze ne mogu a da ne reprodukuju budućnost kao beskrajno ponavljanje jedno te iste sadašnjosti.
Ovo je možda najočiglednije u načinima na koji univerzum Zvezdanih staza reflektuje stvarni svet. Tri najuticajnija serijala The Next Generation, Deep Space 9 i Voyager koja govore o događajima iz sredine 24. veka, utelovljuju optimističko verovanje u „kraj istorije“, pobedu liberalne demokratije i vodeću ulogu Sjedinjenih Država, ili generalno Zapada, u ostvarivanju globalnog mira i bezbednosti. Paralele između „dobroćudnog hegemona“ Federacije i SAD još su eksplicitnije u naredna dva serijala – Enterprise i Discovery – koji se vraćaju u prošlost, u vreme pre nego što je Federacija formirana, odnosno njene rane dane. Fokus u stvarnom 21. veku je na „preutopijskom‟ neredu u kome je sve dozvoljeno: preventivna akcija protiv Xindija snažno podseća na američki „rat protiv terorizma‟, a siva zona u kojoj operiše ozloglašena Sekcija 21 u serijalu Discovery upućuje na zločine američke imperije i ulogu njenih tajnih službi (i u DS9 odmetnuta Sekcija 21 pokušaće da izvrši genocid nad Osnivačima, ali će je u tome sprečiti doktor Bashir iako bez podrške i pomoći Federacije). Kasni 24. vek, u kome se odigrava Picard, kao i 32. vek post-Federacijskog propadanja, na sličan način nas vraćaju u stvarnost: eksplicitno govore o kraju utopije (liberalne demokratije), ali sa nadom da ona može biti iskupljena i reinkarnirana.
Ipak, iskupljenje nije moguće, ako ni zbog čega drugog onda zbog toga što Federacija, ili utopija kako je utelovljuju Zvezdane staze, od starta nije bila moguća. Jameson naglašava da naučna fantastika u sebi nosi duboki paradoks. Svaki pokušaj da se zamisli budućnost u stvari je testament neuspeha, on otkriva da je budućnost u konačnici nezamisliva. Ili, u svakoj zamišljenoj budućnosti leži nepomirljiva protivurečnost. U Zvezdanim stazama ona je očigledna. Iako je Federacija „eliminisala glad, nuždu, potrebu za posedovanjem“, odnosno radikalno izmenila materijalne uslove života, to je postigla diskurzivnim sredstvima koje i danas imamo na raspolaganju. Jedino što nam izgleda nedostaje je taj pišljivi warp drive. Zvezdane staze time naturalizuju kapitalizmu inherentnu tendenciju da unapređuje, raste i širi se, ali i druge moderne kategorije kojima poimamo svet i režime opresije koji ga takvim održavaju. Oslanjajući se na kartezijanski dualizam (priroda/društvo, telo/um, objekat/subjekat, produkcija/reprodukcija), Zvezdane staze podražavaju društvene, kulturne, političke orijentacije i institucije sadašnjosti: buržoaski imaginarij nacionalnih država i liberalnu demokratiju kao njen najviši unutrašnjih oblik, interplanetarni rules-based poredak, kao i njima odgovarajući koncept političke subjektivnosti oblikovane kroz prizmu etno-nacionalne pripadnosti, odnosno „načina života“.
Možda se iz toga može izvući i poneki zaključak, ili lekcija. Kao što znamo iz ekološko-marksističkih i socijalno-reproduktivnih perspektiva, umesto kao „način proizvodnje“ kapitalizam treba razumeti kao sveobuhvatnu društvenu formaciju, „institucionalizovani društveni poredak“,9Nancy Fraser & Rahel Jaeggi (2018). Capitalism: A Conversation in Critical Theory. Cambridge, Oxford, New York & Boston: Polity kako ga naziva Nancy Fraser. Nije dovoljno (niti je moguće) dokinuti kapitalizam kao „način proizvodnje“, a da se istovremeno u pitanje ne dovodu njemu neophodni „ne-ekonomski“ uslovi. Osporavati eksploataciju, a zanemarivati načine na koji se vrši aproprijacija (prirode, ljudi, značenja), jalov je posao. Bez problematizacije modernističkog imperativa dominacije nad ne/živim svetom, nametnutog podelom na prirodu i društvo, bez rušenja režima opresije (patrijarhata, heteronormativnosti, kolonijalizma, rasizma, ableizma) koji „drugosti“ pripisuju „prirodne“ karakteristike i funkcije i kao takve ih uključuju u kapitalistički poredak unapređenja, bez razgradnje moderne (nacionalne) države, tobože „prirodne“ zajednice i političkog poretka koja kao racionalni igrač unapređenje sprovodi za sopstveni račun, zamišljanje i stvaranje nekapitalističke budućnosti neminovno će nas dovesti nazad u kapitalističku sadašnjost.
Tekst je financiran sredstvima Fonda za poticanje pluralizma i raznovrsnosti elektroničkih medija Agencije za elektroničke medije za 2025. godinu.
LITERATURA
Jameson, Frederic (2005) Archaeologies of the Future – The desire called utopia and other science fiction. Verso. (p. 286)
Meiksins Wood, Ellen (2002) The origin of Capitalism. Verso (p. 106)
Meiksins Wood, Ellen. 1995. Democracy against Capitalism – Renewing Historical Materialism. Cambridge University Press (p. 114)
Moore, Jason W., 2016. “The Rise of Cheap Nature” Sociology Faculty Scholarship. 2.
Balibar, Etienne (1991): Is there Neo-Racism‟. Etienne Balibar & Immanuel Wallerstein (eds.): Race Nation, Class: Ambiguous Identities. London: Verso
Nancy Fraser & Rahel Jaeggi (2018). Capitalism: A Conversation in Critical Theory. Cambridge, Oxford, New York & Boston: Polity
